• Панорама школе

  • Савремено опремљене учионице

  • Ми у дигиталном кабинету

  • Ученици другог разреда на часу

  • Отворена врата за будуће прваке

ОШ "Надежда Петровић"

Нови Београд, Луја Адамича 4 тел: 011/26-01-295

Jelovnik u boravku

jelovnik

Уџбеници за 2019/2020 школску годину

Škola bez nasilja

unicef. . .

Prijava korisnika

Samo za registrovane korisnike

Sada na sajtu

Ko je na mreži: 120 gostiju i nema prijavljenih članova

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
4. aprila, u kući Đure Jakšića u Skadarliji održana je priredba posvećena posebnoj ženi, poznatoj slikarki, bolničarki u Prvom svetskom ratu koja je bila odana svovjoj otadžbini. Reč je o našoj Nadeždi Petrović.
Ulaskom u tu prostoriju imate osećaj kao da se vreme vratilo unazad. Obuzima vas jeza dok osećate atmosferu rata i patnje. Kuća i sama prostorija u kojoj smo bili imala je hladne bele zidove. Publika je sedela na klupama od tamnog izlakiranog drveta. Gledali su u malu binu u ćošku kuće. Na njoj je bio klavir, izrezbareni sto sa isheklanim stolnjakom. Do stola stolice sa izrezbarenim šarama koje su prkosili vremenu i dešavanjima s početka 20. veka.
Tačno u šest sati Nadežda se popela na binu. Sela je kraj prozora i posmatrala sunčane ulice tadašnje Venecije, gledajuću slike svoje majke i oca, milih sestara i svog najmlađeg brata Rastka. Tako sedeći, iščekivala je kucanje na vrata apartmana. I najzad, s velikim koferom, skockan u odelu, s osmehom na licu ušao je njen voljeni brat, Rastko. Pričajući o ranijim uspomenama i dešavanjima u Srbiji, jeli su vanilice njihove sestre Anđe. Odjednom Rastko skoči sa stolice užasnut razmišljanjima svoje sestre da se javi Vrhovnoj komandi kao dobrovoljac u ratu.
Nakon prepirke Rastko se vratio u Srbiju, a za njim i Nadežda.
Nadeždina porodica je očajavala zbog njenog odlaska u rat. Bolest ju je sustizala, ali ona nije očajavala. Zbog tog hrabrog poduhvata dobila je medalju za hrabrost od generala Živojina Mišića. 1915. godine, gubi borbu s bolešću i zauvek sklapa oči.
Ta sećanja je hor naše škole dočarao pesmama: „Tamo daleko“, „Ovo je Srbija“ i himnom škole čiji je tekst napisala naša učenica Tanja. Nakon pesama Tanja je održala divan govor o Nadeždi Petrović.
Htela bih da zahvalim našoj dragoj nastavnici srpskog jezika i književnosti, Jasmini Mićić koja nam je na svakoj priredbi i dešavanju velika podrška. Ona se teško rasplače, ali mi smo našom interpretacijom, pevanjem i jakim emocijama uspeli da je dirnemo u srce. Naravno, ne možemo da ne pomenemo našu nastavnicu muzičkog Tanju, koja je spremila hor, put do Skadarlije i druženje posle predstave.
Naša škola je od publike koja je prisustvovala sakupila dobrovoljni prilog. Taj prilog je u novčanicama od 200 dinara, na kojima se nalazi Nadeždin lik, dat Odeljenju  za hematologiju u „Institutu za majku i dete“ na Novom Beogradu.
Pripremila: Cvijanović Marija VI3

PhET симулације

new phet logo3

Осигурање ученика

Moodle

Moodle

Brojač poseta

01169235
Danas
Juče
Ove nedelje
Ovog meseca
Prošli mesec
Ukupno
122
456
3098
9378
9072
1169235

Your IP: 34.236.216.93
17.10.2019 01:11

Raspored zvona

Biblioteka

Отворена врата