Srpski šah odavno ne beleži vrhunske rezultate. Srpskih šahista i šahistkinja nema na velikoj sceni, a dokaz za to je i nedavno završena Olimpijada u Gruziji gde su nacionalne selekcije završile na 22. (žene) odnosno, 52. mestu (muškarci).
To, međutim, ne utiče puno na popularnost šaha kao igre kojoj sa istim žarom prilaze sve generacije - od 7 do 77. Tradicija borbe na 64 crno-bela polja je ogromna u zemlji koja je iznedrila velemajstore svetskog formata poput Svetozara Gligorića, Milunke Lazarević, Ljubomira Ljubojevića i Alise Marić, a sve pozitivne stvari vezane za razvoj dece kroz zahtevnu igru sve su više u fokusu.
Dokaz za to je i šahovska kultura koju razvijaju u Osnovnoj školi "Nadežda Petrović" na Novom Beogradu. Proteklog petka stotinak učenika i učenica učestvovalo je na turniru upriličenom za dan škole koja je sa radom počela 1956. godine, a nekada nosila ime "Žikica Jovanović Španac". Među njima najviše prvaka, preko 30.
- U poslednjih 30 godina nismo imali ovako veliki šahovski turnir. Pokrenuli smo ga na inicijativu direktorke škole. Zabavili smo se, bila je i neka suza, ali deca kroz šah uče da gube i dobijaju razvijajući takmičarski duh. Organizovaćemo turnire i za školsku slavu Svetog Savu, kao i Vidovdanski turnir, sa kojim je sve i počelo juna ove godine - kaže učitelj drugog razreda Dejan Kovačević, jedan od organizatora turnira, uz tehničku podršku šah kluba "Delfin".
Definicije pozitivnih uticaja šaha na razvoj dece su mnogobrojne. Dok ga neki nazivaju "teretanom za mozak", drugi ga opisuju kao način da te kroz igru nauči kako da se ponaša, uspostavlja društvene odnose, razvija maštu i kreativnost, uči društvene norme, ali i kako da prihvati poraz. Zato njegova popularnost ne prolazi čak i kada izostaju vrhunski rezultati kao što je to slučaj u Srbiji.
Tekst preuzet sa sajta www.sport.blic.rs